DIJETETIKA

U razvojnom putu o životu i ishrani usavršava se ishrana,ljudska konstitucija,inteligencija,produžava životni vek kao i kvalitet čovekovog života.
Savremena ishrana bez obzira na dostignuća kako savremene,tako i tradicionalne medicine,tehnologije i hemije,kao i drugih naučnih oblasti koje su vezane za ishranu i stil života,uvek je bila i biće okosnica zdravlja,uspešnog lečenja i mentalnog podmlađivanja.
Iz tog razloga je potrebno poznavati ljudski organizam,sastav životnih namirnica,kao i dnevne potrebe u životnim namirnicama,prema psihičkim i fizičkim naporima i zahtevima dijetoterapije.
Principi pravilne ishrane se zapravo temelje kako na konzumu namirnica iz svih 7 grupa,tako i na dnevnom ritmu konzumacije namirnica.Posmatrajući namirnice u celini one imaju različitu zastupljenost nutrijenata u svom sastavu.
Nutrijenti koj ulaze u sastav namirnica su:
1.Proteini ili belančevine,
2.Ugljenihidrati ili šećeri,
3.Masti,
4.Vitamini,
5.Minerali

Svi ovi nutrijenti su veoma bitni za pravilan rast i razvoj,održavanje fizioloških funkcija organa i organskih sistema,kao i organizma kao celine,te ih u pravilnoj ishrani treba na adekvatan način izbalansirati kako bi organizam kao celina što duže funkcionisao u najoptimalnijim fiziološkim okvirima.

PRAVILNA ISHRANA

 

Pravilna ishrana je najbolja zdravstvena metoda i način prevencije mnogih oboljenja koju treba da sprovodi svaki pojedinac stvarajući time temelj optimalnog zdravlja i zdravog života.
Iz tog razloga veoma je bitno da način ishrane bude zadovoljavajući kako u odnosu na količinu i vrstu  namirnica,količinu unetih kalorija i nutrijenata,tako i u odnosu na dinamiku i dnevni raspored obroka.
Pravilnom ishranom mogu se sprečiti bolesti srca,arterijska hipertenzija,moždani udar i dijabetes a koja spadaju u grupu vodećih oboljenja u svetu pa i na Balkanu.
Medicina budućnosti biće više posvećena promociji zdravlja kroz pravilan način ishrane nego lečenju bolesti.
Uvek ćemo biti upućeni na lekove i medicinske intervencije,međutim prava primarna prevencija jeste čuvanje i poboljšanje zdravlja pravilnom ishranom i umerenom telesnom aktivnošću.
Čovekovo zdravlje,kreativnost,efikasnost i raspoloženje direktno su uslovljeni načinom ishrane koji svakodnevno primenjuje.
Pravilna ishrana se temelji na uravnoteženom unosu hranljivih materija.
Dobra i loša hrana ne postoji,možete da pogrešite samo ako preterano unosite određene grupe prehrambenih proizvoda

Onakvi smo kakvu hranu uzimamo!!!
Još je u davna vremena stari grčki lekar hipokrat rekao: “ Tvoja hrana biće tvoj lek „.
Nakon dugogodišnjih istraživanja došlo se do zaključka da je uzrok mnogih bolesti upravo hrana koju čovek jede ili ne jede.
Cilj mi je razjasniti šta je to pravilna i zdrava ishrana,koje su sve zablude o dijetama i objasniti šta se dešava u organizmu prilikom unošenja prevelike ili premale količine hranljivih materija.Kako hrana ne bi bila uzrok svakodnevnih frustracija,već uživanje,način ishrane treba da se uči i pažljivo planira.
Zdravo se hranite,zdravo kuvajte,dobro se osećajte!!!
Uzimanje što raznovrsnije hrane,ali pravilno kombinovane,ima suštinski značaj za pravilnu ishranu.Da bi organizam normalno i zdravo funkcionisao moraju se uneti svi sastojci neophodni za fiziologiju ćelija u što optimalnijim količinama.
Nije svaki organizam isti i ne zahteva isti odnos hranljivih materija pa je neophodno tako zvano “ osluškivanje “ organizma,saradnja sa njim i poštovanje njegovih potreba.kada bi smo bili u stanju da upoznamo i pratimo potrebe svog organizma i da se u skladu s tim hranimo,izbegli bismo mnoge bolesti i značajno usporili starenje organizma.
Da bismo se pravilno hranili,veoma je važno da se pridržavamo odgovarajućeg vremena za obrok i da ne uzimamo hranu nekontrolisano,u svako doba bez razmišljanja.Međutim obroke ne treba preskakati i dovoditi organizam u stanje izgladnelosti,jer tada dolazi do uništavanja određenih moždanih ćelijanestabilnosti nervnog sistema kao i pada imunološkog odgovora na nivou organizma kao celine.
Treba imati na umu da za pravilnu ishranu nije bitan kvantitet već kvalitet namirnica.
Uvek treba imati na umu da i namirnice iz domena pravilne ishrane mogu dovesti do gojaznosti i drugih zdravstvenih problema.
Dnevne potrebe za hranom treba prilagoditi godinama,dnevnim aktivnostima ( poslu kojim se bavimo,dodatnoj fizičkoj aktivnosti ).

PIRAMIDA ZDRAVE ISHRANE

Dosadašnje preporuke u ishrani su se svodile na veliki udeo ugljenih hidrata,malo proteina i vrlo malo masnoća.
Nova piramida ishrane uz 2005 menja odnos namirnica koje bi trebalo uzimati.Ova piramida je trodimenzionalna i sa jedne njene strane su stepenice što naglašava značaj fizičke aktivnosti za zdrav život.Namirnice su raspoređene u trouglove različitih širina što treba da naglasi proporciju njihovog unosa.Ovi trouglovi se ka vrhu sužavaju a to ukazuje da svaka promena u ishrani treba da bude postepena i balansirana.Treba postepeno smanjivati unos hrane do onog kojim se održava željena telesna masa,ali ne menjati odnos namirnica u ishrani.
Osnovni savet nove piramide ishrane je uravnotežiti ishranu i telesnu aktivnost.
U toku dana treba biti barem 30 minuta fizički aktivan.

HRANA KAO PREVENTIVA

Govoreći o pravilnoj ishrani,zapravo govorimo o namirnicama i njihovim nutrijentima kao preventivi u pojavljivanju određenih patoloških stanja kako na organima tako i na organskim sistemima i organizmu kao celini.
Namirnice  mogu igrati preventivnu ulogu u sprečavanju pojavljivanja određenih bolesti,patoloških stanja i procesa.
Pravilno izbalansiranom ishranom,kao i pravilnim ritmom i rasporedom dnevnih obroka namirnice predstavljaju veliku preventivu u sprečavanju pojavljivanja određenih bolesti,patoloških procesa i stanja.
Ne pravilno izbalansiranom ishranom kao i ne pravilnom obradom namirnica u pripremi samih obroka dolazi do pojave raznih bolesti kako metaboličke prirode tako i funkcionalne.
Pravilno izbalansirane namirnice predstavljaju preventivu u sprečavanju pojavljivanja mnogih bolesti: kardiovaskularnih,gastrointestinalnih,metaboličkih i drugih.